Prva ženska banka u Iraku
Umesto nasilja i krvoprolića, iz Iraka stiže drugačija slika. Želja za normalnim životom i ekonomskim napretkom te, nekada bogate zalivske zemlje, vidljiva je na svakom koraku. I Iračanke su rešile da preuzmu stvar u svoje ruke i započnu sopstveni biznis. U Nadžafu je otvorena filijala "Vavilonske banke", namenjena isključivo ženama.
Banka je otvorena na zahtev poslovnih žena iz raznih sektora u Nadžafu, kako bi im se olakšao rad i garantovala prava u privredi zemlje.
"Ideja za otvaranje prve ženske banke potekla je od poslovnih žena. Glavni razlog bio je preopterećenost običnih banaka velikim brojem klijenata", navodi direktorka banke Amir Isa.
Prva ženska banka obezbeđuje klijentkinjama sve finansijske usluge, uključujući kreditiranje i štednju, u iračkim dinarima i američkim dolarima.
Službenica Akbal Mohamed navodi da je kamata na štedne uloge 10 odsto na godišnjem nivou, a može da se podiže i mesečno.
"Imamo takođe i fiksne kamate na depozit. Za oročavanje depozita na šest meseci kamata je 11 odsto", objašnjava Isa.
Klijentkinja Um Husein je prezadovoljna. "Ovo je sjajno. Zahvalni smo Bogu. Sada žene muslimanke mogu slobodno da vode svoje poslove i da o njihovom novcu brinu žene".
Jedini muškarci zaposleni u banci su radnici obezbeđenja. Generalni direktor "Vavilonske banke" kaže da čak ni njemu nije dozvoljen ulazak u zgradu filijale u Nadžafu, ali razmišlja da slične banke otvori i u drugim iračkim gradovima.
Islamsko bankarstvo
Islamsko bankarstvo je bankarstvo koje zadovoljava islamske propise ili u najmanju ruku pokušava zadovoljiti islamske propise. Termin je novijeg datuma. Ono je ustvari pokušaj savremenog odgovora muslimanskih ekonomista i teoretičara ekonomije na izazov koji nije postojao u vrijeme poslanika Muhammeda, alejhi-selam.
Glavna karakteristika islamskog bankarstva je pokušaj eliminisanja kamate iz poslovanja, jer se ona kosi sa islamskim propisima. To se može ilustrovati u ideji islamske štednje gdje je štediša ustvari investitor, koji će na kraju poslovne godine ili kako je već određeno shodno procentu profita banke dobiti isti procenat u odnosu na položeni novac. I obratno, štediša će u slučaju gubitka banke učestvovati sa jednakim procentualnim gubitkom.
Nastanak i razvoj banaka
Prva faza počinje pojavom kovanog novca, tj. robovlasničkog perioda (između VII i V veka pre nove ere) i traje sve do kraja XIV veka. Karakteristični poslovi su menjački, založni i dr. Javljaju se prve privatne kuće (u Vavilonu) poznate kao tezauri, tj. skladišta, gde je držana roba na čuvanju, uz mogućnost davanja pozajmica drugima. Pozajmice su odobravane najčešće u naturalnom obliku. Priznanice o deponovanoj robi počele su da cirkulišu kao sredstva za obračun i plaćanje.
U antičkoj Grčkoj se razvija sarafski (menjački) posao. Tako nastaju trapezari, bankari starog jelinskog doba, nazvani po stolovima na kojima su obavljali svoj posao (trapeza – klupa, bank, trpeza). Već tada se razvija zaduživanje na hipoteku, što je kasnije omogućilo pojavu komercijalnih kredita.
Tokom III veka pre naše ere, iz Grčke se menjački i zajmovni poslovi prenose u Rim, gde dostižu svoj vrhunac. U Rimu tog perioda bankar se nazivao "argentarius", a njegove knjige su služile kao javne isprave pred sudom, u toku dokaznog postupka.
Drugu fazu, od XIV do kraja XVIII veka, obeležavaju specijalizovane novčane ustanove.
Za prvu banku u istoriji bankarstva smatra se Casa di san Giorgio, osnovana 1407. godine u Đenovi. Iz tog perioda poznata je Hamburška žiro banka, osnovana 1619. godine.
Početkom XVII veka, u Amsterdamu se dešavaju značajni događaji u razvoju bankarstva. Javljaju se i prvi problemi kvaliteta kovanog novca (krivotvorenje).
Bank of England je osnovana 1694. godine po ideji Williama Petersona. Po odobrenju kralja, osnivači su upisali novac potreban kralju za ratne pohode, uz sticanje privilegije da daju zajmove i drugim ljudima u obliku bankovnih nota (novčanica), kojima je garancija bilo kraljevo obećanje da će obveznice na zahtev biti isplaćene u metalu.
Slično kao Bank of England, poslovala je i Banque Royale. Ova banka je osnovana 1716. godine po ideji Johna Lawa. Uslov je bio da novoosnovana banka preuzme dugove Krune, tako što su njeni poverioci isplaćivani bančinim obveznicama, tj. obećanjima da će svakom imaocu obveznice, na njegov zahtev, biti isplaćena minimalna vrednost u zlatu ili srebru.
Treća faza nastaje početkom XIX veka, najpre u Engleskoj a zatim i u drugim zemljama, kada se banke osnivaju kao akcionarska društva ili komanditna društva, sa velikim sopstvenim kapitalom. Ovaj tip banke se održao do danas, postavši značajan privredni faktor. Njihovo početno osnivanje vezano je za industrijalizaciju. Banke sve više napuštaju finansiranje države i posvećuju se posredovanju (servisiranju) kreditnog i platnog prometa. Zahvaljujući razvijenim mrežama filijala, uspevaju da koncentrišu ogromna tuđa sredstva i stave ih na raspolaganje trgovini i industriji.
