„podzemno“bankarstvo
Neformalni sistemi transfera sredstava postoje u odsustvu klasicnih bankarskih kanala za transfer sredstava ili egzistiraju paralelno sa njima,pre svega u zemljama Bliskog istoka i Juzne Afrike. Rezultat su nastojanja da se olaksaju novcani trnsferi i trgovina izmedju udaljenih regiona. Transakcije se organizuju tako sto operater u zemlji A prima novcana sredstva od svog komitenta i obraca se svom partneru u zemlji B da doznaci sredstva u lokalnoj valuti komitentu u zemlji B koga je oznacio komitent iz zemlje A. Da bi se ovaj sistem realizovao na dugorocnoj osnovi na veliko obicno postoji neka porodicna ili druga veza izmedju operatora u dve zemlje. Medjusobni odnosi izmedju operatora u razlicitim zemljama se periodicno izracunavaju ili se to cini preko posrednika. Troskovi transakcija su izmedju 2 i 5% i zavise od velicine transakcije,prirode odnosa izmedju komitenata i operatora,valute,odredista,pregovaracke umsnosti ucesnika u poslu.
Osveta bankarskog službenika
Jedan nezadovoljni bankarski službenik u Grčkoj osvetio se banci „zatrpavši” je pošiljkama toalet papira i prezervativa. Službenik se naljutio na banku jer mu nije dala zajam od 85.000 evra. Poznajući kompjuterske programe banke, službenik je najpre svim zaposlenima u banci, i to na njen račun, poslao cveće i muzičke kompakt diskove. Potom je samoj banci, takođe na njen račun, poslao četiri hiljade paleta toalet-papira i 100.000 kutija prezervativa, za koje je banka bila prinuđena da traži skladište. Nezadovoljni službenik je uhapšen u subotu u gradiću Konica, na severozapadu Grčke, ali je posle saslušanja pušten na slobodu. Sudiće mu se zbog izazivanja štete čiji iznos nije saopšten.
Bankama preti novi talas krize
Srbiju bi lako mogao pogoditi i treći talas krize, koji će prvenstveno udariti na banke. Broj preduzeća koja sa otplatom kredita kasne duže od 90 dana za proteklih pola godine je udvostručen. Decembra prošle godine, naime, u docnji dužoj od tri meseca bilo je oko sedam odsto, a u junu čak 13 odsto od ukupnog broja preduzeća koja su uzela kredite od banaka. To povećanje se u bankama uzima kao vrlo dramatično, a stanje se ocenjuje kao (gotovo) alarmantno.
M-bankarstvo i e-novac
Hibridni izdavatelji: Davatelji usluga koji koriste e-novac kao pribor za delatnost svojeg core poslovanja , odnosno telekom operateri, preduzeca javnog prevoza, itd.
Mobilni finansijski servisi: Mobilne finansijske usluge ili MFS ostaje još jedan širok pojam koji se odnosi na raspon finansijskih usluga, a koje se mogu ponuditi preko mobilnog telefona. Tri od vodećih oblika MFS su mobilni prenos novca, mobilno plaćanja, i mobilno bankarstvo.
Mobilni prenos novca: Usluga kojom se klijenti koriste mobilnim uređajima za slanje i primanje novčanih vrednost. Jednostavnije rečeno, elektronski prenos novca s jedne osobe na drugu pomoću mobilnog telefona.
Mobilno daljinsko plaćanje: Uključuje telefon kao mehanizam za kupnju mobilnih usluga kao što su ring tonovi, pozadinske slike ili kao zamenski kanal za plaćanje robe kupljene na Internetu. Takav način plaćanja obično zahtevaju interkonekciju s bankovnim računom i stoga se smatra delom mobilnog bankarstva.
Mobilno bankarstvo: To je veza između mobilnog uređaja i računa u banci. Mobilno bankarstvo omogućava klijentima da koriste mobilni telefona kao još jedan kanal za svoje bankarske usluge, a uključuje depozite, isplate, prenos računa, plaćanje računa te saldo upit.
Vip bankarstvo u Srbiji
Banke u Srbiji sve češće imućnim klijentima nude specijalni tretman kroz tzv. VIP (vi-aj-pi) ili privatno bankarstvo.
Umesto čekanja u redu i šalterske usluge, dobrostojeći klijenti mogu da uživaju u luksuznom prostoru i ličnom bankaru koji završava sve njihove poslove. Bankari kažu da je svaki klijent važan, ali da su pojedini mnogo važniji od drugih.Upravo je za takve klijente Komercijalna banka otvorila posebnu VIP ekspozituru i omogućila da sve bankarske usluge dobiju u luksuznom ambijentu.
U Komercijalnom banci ima oko tri stotine klijenata sa statustom VIP, ali je njihov identitet, kao i kriterijum za sticanje statusa, tajna.
"Diskrecija je bitna karakteristika uopšte bankarskog poslovanja, a posebno poslovanja sa VIP klijentima", kaže Goran Milićević, izvršni direktor za razvoj bankarskih proizvoda Komercijalne banke.
Prva ženska banka u Iraku
Umesto nasilja i krvoprolića, iz Iraka stiže drugačija slika. Želja za normalnim životom i ekonomskim napretkom te, nekada bogate zalivske zemlje, vidljiva je na svakom koraku. I Iračanke su rešile da preuzmu stvar u svoje ruke i započnu sopstveni biznis. U Nadžafu je otvorena filijala "Vavilonske banke", namenjena isključivo ženama.
Banka je otvorena na zahtev poslovnih žena iz raznih sektora u Nadžafu, kako bi im se olakšao rad i garantovala prava u privredi zemlje.
"Ideja za otvaranje prve ženske banke potekla je od poslovnih žena. Glavni razlog bio je preopterećenost običnih banaka velikim brojem klijenata", navodi direktorka banke Amir Isa.
Prva ženska banka obezbeđuje klijentkinjama sve finansijske usluge, uključujući kreditiranje i štednju, u iračkim dinarima i američkim dolarima.
Službenica Akbal Mohamed navodi da je kamata na štedne uloge 10 odsto na godišnjem nivou, a može da se podiže i mesečno.
"Imamo takođe i fiksne kamate na depozit. Za oročavanje depozita na šest meseci kamata je 11 odsto", objašnjava Isa.
Klijentkinja Um Husein je prezadovoljna. "Ovo je sjajno. Zahvalni smo Bogu. Sada žene muslimanke mogu slobodno da vode svoje poslove i da o njihovom novcu brinu žene".
Jedini muškarci zaposleni u banci su radnici obezbeđenja. Generalni direktor "Vavilonske banke" kaže da čak ni njemu nije dozvoljen ulazak u zgradu filijale u Nadžafu, ali razmišlja da slične banke otvori i u drugim iračkim gradovima.
Islamsko bankarstvo
Islamsko bankarstvo je bankarstvo koje zadovoljava islamske propise ili u najmanju ruku pokušava zadovoljiti islamske propise. Termin je novijeg datuma. Ono je ustvari pokušaj savremenog odgovora muslimanskih ekonomista i teoretičara ekonomije na izazov koji nije postojao u vrijeme poslanika Muhammeda, alejhi-selam.
Glavna karakteristika islamskog bankarstva je pokušaj eliminisanja kamate iz poslovanja, jer se ona kosi sa islamskim propisima. To se može ilustrovati u ideji islamske štednje gdje je štediša ustvari investitor, koji će na kraju poslovne godine ili kako je već određeno shodno procentu profita banke dobiti isti procenat u odnosu na položeni novac. I obratno, štediša će u slučaju gubitka banke učestvovati sa jednakim procentualnim gubitkom.
Nastanak i razvoj banaka
Prva faza počinje pojavom kovanog novca, tj. robovlasničkog perioda (između VII i V veka pre nove ere) i traje sve do kraja XIV veka. Karakteristični poslovi su menjački, založni i dr. Javljaju se prve privatne kuće (u Vavilonu) poznate kao tezauri, tj. skladišta, gde je držana roba na čuvanju, uz mogućnost davanja pozajmica drugima. Pozajmice su odobravane najčešće u naturalnom obliku. Priznanice o deponovanoj robi počele su da cirkulišu kao sredstva za obračun i plaćanje.
U antičkoj Grčkoj se razvija sarafski (menjački) posao. Tako nastaju trapezari, bankari starog jelinskog doba, nazvani po stolovima na kojima su obavljali svoj posao (trapeza – klupa, bank, trpeza). Već tada se razvija zaduživanje na hipoteku, što je kasnije omogućilo pojavu komercijalnih kredita.
Tokom III veka pre naše ere, iz Grčke se menjački i zajmovni poslovi prenose u Rim, gde dostižu svoj vrhunac. U Rimu tog perioda bankar se nazivao "argentarius", a njegove knjige su služile kao javne isprave pred sudom, u toku dokaznog postupka.
Drugu fazu, od XIV do kraja XVIII veka, obeležavaju specijalizovane novčane ustanove.
Za prvu banku u istoriji bankarstva smatra se Casa di san Giorgio, osnovana 1407. godine u Đenovi. Iz tog perioda poznata je Hamburška žiro banka, osnovana 1619. godine.
Početkom XVII veka, u Amsterdamu se dešavaju značajni događaji u razvoju bankarstva. Javljaju se i prvi problemi kvaliteta kovanog novca (krivotvorenje).
Bank of England je osnovana 1694. godine po ideji Williama Petersona. Po odobrenju kralja, osnivači su upisali novac potreban kralju za ratne pohode, uz sticanje privilegije da daju zajmove i drugim ljudima u obliku bankovnih nota (novčanica), kojima je garancija bilo kraljevo obećanje da će obveznice na zahtev biti isplaćene u metalu.
Slično kao Bank of England, poslovala je i Banque Royale. Ova banka je osnovana 1716. godine po ideji Johna Lawa. Uslov je bio da novoosnovana banka preuzme dugove Krune, tako što su njeni poverioci isplaćivani bančinim obveznicama, tj. obećanjima da će svakom imaocu obveznice, na njegov zahtev, biti isplaćena minimalna vrednost u zlatu ili srebru.
Treća faza nastaje početkom XIX veka, najpre u Engleskoj a zatim i u drugim zemljama, kada se banke osnivaju kao akcionarska društva ili komanditna društva, sa velikim sopstvenim kapitalom. Ovaj tip banke se održao do danas, postavši značajan privredni faktor. Njihovo početno osnivanje vezano je za industrijalizaciju. Banke sve više napuštaju finansiranje države i posvećuju se posredovanju (servisiranju) kreditnog i platnog prometa. Zahvaljujući razvijenim mrežama filijala, uspevaju da koncentrišu ogromna tuđa sredstva i stave ih na raspolaganje trgovini i industriji.Čestitamo!
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
